Отворено писмо председнику Србије

Поштовани господине председниче, Обраћамо Вам се у име Удружења помораца Републике Србије, а везано за привремена решења о наплати пореза од 2017. године.

Нама је, након јучерашњег састанка са представницима Министарства финансија и Пореске управе, као удружењу помораца, драго да држава напокон схвата да поморци постоје и ми се у потпуности слажемо да постанемо део пореског, социјалног и здравственог система, што смо и сами захтевали у прошлости, али се тада надлежна министарства нису удостојила да одговоре на наше предлоге. С обзиром колико ова материја није била блиска представницима споменутих државних институција, плашимо се да ће предстојећи разговори бити спори и узалудни, и зато желимо да Вам скренемо пажњу на наш проблем, уздајући се у Ваше разумевање на обострану корист. Модел опорезивања који је тренутно примењен у Србији над поморцима не може да се прихвати из великог броја разлога. Покушаћемо да будемо концизни и унапред нам опростите на дужини писма.

Наиме, поморци су у претходним државама СФРЈ/СРЈ били препознати као високо ризично занимање и на основу тога су имали бенефицирани радни стаж, одређене царинске повластице, итд. Стварањем државне заједнице СЦГ, област поморства је препуштена на уређење Црној Гори, док је у Републици Србији потпуно занемарена уз немушто објашњење да више не постоје поморске компаније на нашој територији. Ово је била велика грешка јер истина је да су компаније ``Беоплов``, ``Југооцеанија`` и ``Прекоокенаска пловидба Бар`` престале да постоје али су поморци и даље били у ``животу``, настављајући свој посао на страним компанијама. Наравно, треба напоменути да је број помораца у Србији нарастао у последњих 20 година са порастом броја путничких бродова у светској флоти.

Још од 1948.год. преко многих других новијих конвенција о раду, а које је наша држава ратификовала, поморци су били једини јасно изузети од осталих радника, док област поморства регулишу посебне конвенције. Права помораца уређују Међународна организација транспортних радника (Енг. ITF= International Transport Workers' Federation) и Европска организација транспортних радника (ETF=European Transport Workers' Federation), које је и наша држава прихватила кроз законодавство, а које су нам већ дале подршку за решавање нашег статуса, што можемо и документовати.

Шифре делатности и даље не постоје за поморце, многи од нас појединачно су у прошлости одлазили у филијале ПИО и нико није добио могућност да се осигура као поморац. Није нам јасно ни како Пореска управа сад намерава да нас евидентира у ПИО, јер као што је наведено наша занимања и даље не постоје у систему. Потребно је да знате да због одсуства и неконтинуираних прихода, поморци чак нису ни кредитно способни и нису могли да подигну нпр. готовински кредит, док су остали грађани наравно имали ту могућност. Може ли нам Пореска управа омогућити да подигнемо стамбени или неки други кредит или остајемо дискриминисани и даље? Изједначавајући нас са пореским решењима осталих, логично је и да имамо иста права у свим областима као и други грађани наше Србије, зар не?

Важно је напоменути да имамо огромне трошкове у вези полагања овлашћења о оспособљености, неопходних за укрцај на брод, а које смо принуђени полагати у иностранству. Република Србија је остала без установа за обуку помораца које су имале врло квалитетан програм оспособљавања (Војна Академија и Бродарска школа Београд). Напомињемо да поједина овлашћења коштају и по неколико хиљада евра, а која ми поморци плаћамо из свог џепа. Замислите само ситуацију да се наша Србија нађе међу државама које поседују такве центре и институције и да може својим квалитетним услугама и компетентним ценама да се избори на тржишту и да може привући поморце из других држава да долазе да похађају курсеве, наставу, итд. Значи, може се извести закључак да су поморци Србију коштали нула динара за сва стручна усавршавања и добијања потребних докумената потребних за рад на броду (осим поморских књижица и пасоша), али се истовремено Србија одрекла значајног прихода, јер такве институције и центри за обуку помораца, на нашу велику жалост, не постоје. Да ли може неко преузети одговорност за такво стање?

Поставља се следеће питање: да ли је овде држава направила кардиналну грешку приликом слања привремених решења за 2017. годину? Зашто је држава тек сад након пет година кренула у слање решења и пет година није убирала своје приходе од једног броја грађана? Шта је то што се десило у децембру 2022. године, а да се није десило 2018. године? Чија је то одговорност? Надлежних институција или помораца? Ако сви поморци треба да сносе кривицу за неплаћени порез о коме нису ништа знали до пре 10 дана, много више одговорност треба да сноси институција која се бавила опорезивањем помораца и институција која је то одобрила. Никад нико није обавестио нити једног поморца о обавези за плаћање пореза и доприноса. Сви остали порези су стизали уредно, на имовину, аутомобиле итд. Ово може да се рачуна као један велики пропуст Пореске управе и поморци не би требало да сносе никаве последице. Сви поморци су сад принуђени да троше своја средства на подношење жалби, а да је било мало више иницијативе и воље од надлежних институција, могли смо да добијемо савете бесплатно. Пореска управа треба да ради на едукацији свих грађана, а самим тим и помораца, а такође и својих запослених о наплати пореза и доприноса. Поморци не читају Службени гласник, немају увек приступ српским медијима док су ван земље. Углавном контакт одржавају само са члановима уже породице, а многи и немају ваљан приступ интернету.

Закон по којем је урађена пореска калкулација је закон чији је модел направљен за фриленсере. Ми ипак нисмо фриленсери, уз свако уважавање њихове професије, ми смо поморци! Фриленсери живе и раде у Србији, 365 дана у години. Поморци су пре свега одвојени од породице, наша деца већи део живота одрастају без нас, пролазимо кроз олује и разна друга невремена, изложени смо свакаквим болестима, нпр. маларији, пролазимо кроз ратне, као и пиратске зоне. Не треба помињати колико су честе повреде на раду. Сваки поморац проведе у просеку више од 183 дана одвојен од породице, радећи у ризичним условима на све 4 стране света, по 10 и више сати дневно без иједног слободног дана. Поморци су увек били третирани као ризично занимање као што су људи у међународном транспорту или радници на платформама. Један од показатеља непрепознавања помораца је то да у току пописа који је извршен ове године нико као занимање није могао да наведе поморац јер то занимање не постоји у систему и већина понуђених опција која су нам предочена од стране пописивача нису могла да се примене на наше занимање.

У нашем закону јасно стоји то, да људи који раде ван државе дуже од 183 дана, не плаћају порез. Сходно томе, нема смисла сматрати Србију центром животних и пословних интереса помораца само на основу породица које ту живе јер тад није испуњен услов пословних интереса, свакако овај члан није јасно дефинисан, док је онај о 183 дана ван земље врло јасан. Оно у чему се све државе слажу јесте то да су поморци специфично занимање и узимају све у обзир да су поморци ван земље дуже од 183 дана и на основу тога им је одређен модел опорезивања, социјалног и пензионог.

Добијена је чак и информација да би поморци требало да се одјављују са места боравка сваки пут кад напусте земљу. То са поморцима заиста није могуће јер по закону након одјаве са места пребивалишта морате да се пријавите у року од 15 дана на друго пребивалиште. Оног момента кад поморац напусти матичну земљу он мења државу сваки дан и не може да има адресу. Брод који плови међинародним водама није нити тренутно нити перманентно пребивалиште.

У 95% случајева поморци нису трајно запослени. Све се ради на уговорној бази. Кад поморац заврши уговор он се враћа кући само са уштеђевином, без примања. Послодавац има обавезу и одговорност да поморца врати на почетну тачку пре запослења тј. кући. Тог момента свака одговорност послодаваца према поморцу престаје и поморци су препуштени сами себи. Послодовац задржава право на дискрецију да ли ће поморцу бити понућен још један уговор или не. Из свега тога произилази несигурност запослења и даљег квалитета живота. Живот помораца се углавном састоји од тога да новац који зараде потроше у Србији, куповинама покретне и непокретне имовине, итд. и самим тим плаћали прописан порез изражен кроз ПДВ. Поморци су док плове здравствено осигурани преко својих компанија тако да заиста не постоји трошак за државу док је поморац на броду.

Стране бродарске компаније које запошљавају српске држављане су спремне да стану иза њих. Такође треба напоменути да су неке веће компаније попут Princess Cruises (који запошљава близу хиљаду српских држављана на њиховим путничким бродовима), већ одлучиле да од текућег месеца престану са слањем доходака поморцима у српским банкама и убрзаним путем им отварају рачуне у банкама, где наши држављани неће имати абнормалне намете као у својој матичној држави. С обзиром на број српских помораца, девизни прилив из иностранства који износи више десетина милиона евра месечно, драстично ће се смањивати из месеца у месец. Па зар смо доживели да нас странци бране од сопствене државе?

Закључак је да сви поморци са њиховим породицама тренутно осећају велику дозу несигурности у својој матичној држави због оваквог исхитреног потеза надлежних институција. Морамо истаћи да удружење свакодневно слуша приче својих колега помораца како ће бити принуђени да напусте државу, јер или немају довољно средстава или једноставно се не слажу са абнормалним износима пореза и доприноса, које не постоје у другим уређеним државама. Ко ће да преузме одговорност када поморци почну да распродају имовину и да беже са својим породицама у друге државе где им неће бити угрожена основна права и обавезе? С друге стране, многи поморци да су знали 2017 године да ће имати овакве намете, вероватно би одустали од тог посла, остали кући, радили за доста мање новца, а можда би се тад и повећао број незапослених људи и социјалних случајева. Велики број помораца неће моћи финансијски да испрати овакво наплаћивање пореза и доприноса, и ако извршиоци крену у наплату створиће се велики број незапослених и социјалних случајева са њиховим породицама, које ће бити на терет државе.

Ми поморци зато предлажемо следеће: 1. Да се пониште сва привремена решења и наплата до проналаска и договора одговарајућег модела. 2. Да се што хитније направи радна група финансирана од стране државе између представника (из области поморства, поморског, радног и пореског права) које би предложило Удружење помораца Републике Србије, синдикат помораца и лађара Републике Србије и сва надлежна министарстава (јер се ово тиче више њих). 3. Да се направи модел опорезивања помораца по узору на већ постојеће моделе у државама. Овај модел не треба да зависи од тога да ли је држава у ЕУ или не. То је чисто право помораца на живот и рад без обзира да ли му је матична држава део ЕУ или не. Као што су поморци једнако третирани широм света кроз међународне организације и међународне конвенције (IMO, ITF, ETF, MLC...), којих је и Србија сама потписница, исто тако би требало да имају исти третман у матичној земљи. 4. Да се одреди финални датум за договор модела и почетак наплаћивања. Поморци желе да буду равноправни грађани Републике Србије и порески обвезници, али по убудуће договореном моделу, који ће се донети ни на штету помораца, ни на штету државе.

Верујемо да Ви са Bашим ауторитетом можете да помогнете и допринесете како би се још један проблем решио на праведан и законски начин, а у корист државе и њених грађана, што би допринело да Србија буде још уређенија и напреднија.

Управни одбор Удружење помораца Републике Србије Београд, 30.12.2022